uznemirívati
uznemirívati (koga, se) nesvrš. 〈prez. uznemìrujēm, pril. sad. uznemìrujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uznemirivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uznemirujem |
| 2. | uznemiruješ |
| 3. | uznemiruje |
| množina | |
| 1. | uznemirujemo |
| 2. | uznemirujete |
| 3. | uznemiruju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uznemirivat ću |
| 2. | uznemirivat ćeš |
| 3. | uznemirivat će |
| množina | |
| 1. | uznemirivat ćemo |
| 2. | uznemirivat ćete |
| 3. | uznemirivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uznemirivah |
| 2. | uznemirivaše |
| 3. | uznemirivaše |
| množina | |
| 1. | uznemirivasmo |
| 2. | uznemirivaste |
| 3. | uznemirivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uznemirivao sam |
| 2. | uznemirivao si |
| 3. | uznemirivao je |
| množina | |
| 1. | uznemirivali smo |
| 2. | uznemirivali ste |
| 3. | uznemirivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uznemirivao |
| 2. | bio si uznemirivao |
| 3. | bio je uznemirivao |
| množina | |
| 1. | bili smo uznemirivali |
| 2. | bili ste uznemirivali |
| 3. | bili su uznemirivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uznemiruj |
| množina | |
| 1. | uznemirujmo |
| 2. | uznemirujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uznemirujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uznemirivao, uznemirivala, uznemirivalo | |
| uznemirivali, uznemirivale, uznemirivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uznemirivan, uznemirivana, uznemirivano | |
| uznemirivani, uznemirivane, uznemirivana | |
Etimologija
✧ vidi uznemíriti
