uznemíriti
uznemíriti (koga, što, se) svrš. 〈prez. uznèmīrīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. uznèmīren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uznemiriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uznemirim |
| 2. | uznemiriš |
| 3. | uznemiri |
| množina | |
| 1. | uznemirimo |
| 2. | uznemirite |
| 3. | uznemire |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uznemirit ću |
| 2. | uznemirit ćeš |
| 3. | uznemirit će |
| množina | |
| 1. | uznemirit ćemo |
| 2. | uznemirit ćete |
| 3. | uznemirit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uznemirih |
| 2. | uznemiri |
| 3. | uznemiri |
| množina | |
| 1. | uznemirismo |
| 2. | uznemiriste |
| 3. | uznemiriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uznemirio sam |
| 2. | uznemirio si |
| 3. | uznemirio je |
| množina | |
| 1. | uznemirili smo |
| 2. | uznemirili ste |
| 3. | uznemirili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uznemirio |
| 2. | bio si uznemirio |
| 3. | bio je uznemirio |
| množina | |
| 1. | bili smo uznemirili |
| 2. | bili ste uznemirili |
| 3. | bili su uznemirili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uznemiri |
| množina | |
| 1. | uznemirimo |
| 2. | uznemirite |
| glagolski prilog prošli | |
| uznemirivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uznemirio, uznemirila, uznemirilo | |
| uznemirili, uznemirile, uznemirila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uznemiren, uznemirena, uznemireno | |
| uznemireni, uznemirene, uznemirena | |
Definicija
izazvati nemir, unijeti nervozu, strah itd., poremetiti mir, uzbuditi (se)
