zamirìsati
zamirìsati svrš. 〈prez. zamìrišēm, pril. pr. -āvši, imp. zamirìši, prid. trp. zȁmirisao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zamirisati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zamirišem |
| 2. | zamirišeš |
| 3. | zamiriše |
| množina | |
| 1. | zamirišemo |
| 2. | zamirišete |
| 3. | zamirišu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zamirisat ću |
| 2. | zamirisat ćeš |
| 3. | zamirisat će |
| množina | |
| 1. | zamirisat ćemo |
| 2. | zamirisat ćete |
| 3. | zamirisat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zamirisah |
| 2. | zamirisa |
| 3. | zamirisa |
| množina | |
| 1. | zamirisasmo |
| 2. | zamirisaste |
| 3. | zamirisaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zamirisao sam |
| 2. | zamirisao si |
| 3. | zamirisao je |
| množina | |
| 1. | zamirisali smo |
| 2. | zamirisali ste |
| 3. | zamirisali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zamirisao |
| 2. | bio si zamirisao |
| 3. | bio je zamirisao |
| množina | |
| 1. | bili smo zamirisali |
| 2. | bili ste zamirisali |
| 3. | bili su zamirisali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zamiriši |
| množina | |
| 1. | zamirišimo |
| 2. | zamirišite |
| glagolski prilog prošli | |
| zamirisavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zamirisao, zamirisala, zamirisalo | |
| zamirisali, zamirisale, zamirisala | |
Definicija
početi mirisati, usp. mirisati
