Hrvatski jezični portal

mirìsati

mirìsati (, što, se) nesvrš. 〈prez. mìrišēm (se), pril. sad. mìrišūćī (se), imp. mirìši (se), gl. im. -ānje〉

Izvedeni oblici

Nesvršeni
infinitiv
mirisati

prezent
jednina
1.	mirišem
2.	mirišeš
3.	miriše
množina
1.	mirišemo
2.	mirišete
3.	mirišu

futur
jednina
1.	mirisat ću
2.	mirisat ćeš
3.	mirisat će
množina
1.	mirisat ćemo
2.	mirisat ćete
3.	mirisat će

imperfekt
jednina
1.	mirisah
2.	mirisaše
3.	mirisaše
množina
1.	mirisasmo
2.	mirisaste
3.	mirisahu

perfekt
jednina
1.	mirisao sam
2.	mirisao si
3.	mirisao je
množina
1.	mirisali smo
2.	mirisali ste
3.	mirisali su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam mirisao
2.	bio si mirisao
3.	bio je mirisao
množina
1.	bili smo mirisali
2.	bili ste mirisali
3.	bili su mirisali

imperativ
jednina
2.	miriši
množina
1.	mirišimo
2.	mirišite

glagolski prilog sadašnji
mirišući

glagolski pridjev aktivni
mirisao, mirisala, mirisalo
mirisali, mirisale, mirisala

Definicija

1.	() širiti oko sebe miris
2.	(što) osjetilom njuha reagirati na nadražaj mirisa
3.	(na, po) a. odisati nekim mirisom [miriše po mošusu] b. pren. razg. podsjećati na što, odavati neku sličnost s čim [to mi miriše na prevaru]
4.	pren. razg. imati sklonosti prema čemu; mariti, željeti
5.	(se) stavljati miris, parfem

Frazeologija

⃟ mirisati barut sudjelovati u ratu;
mirisati na mlijeko biti previše mlad za što, biti još dijete;
ni (ti) smrdi ni (ti) miriše pejor. ni tamo ni amo; neodređen (o osobi);
to mu je zamirisalo, to mu miriše pren. privlači ga, nalazi čara u tome [mirišu mu pustolovine]