zacjepljívati
zacjepljívati nesvrš. 〈prez. zacjèpljujēm, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zacjepljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zacjepljujem |
| 2. | zacjepljuješ |
| 3. | zacjepljuje |
| množina | |
| 1. | zacjepljujemo |
| 2. | zacjepljujete |
| 3. | zacjepljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zacjepljivat ću |
| 2. | zacjepljivat ćeš |
| 3. | zacjepljivat će |
| množina | |
| 1. | zacjepljivat ćemo |
| 2. | zacjepljivat ćete |
| 3. | zacjepljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zacjepljivah |
| 2. | zacjepljivaše |
| 3. | zacjepljivaše |
| množina | |
| 1. | zacjepljivasmo |
| 2. | zacjepljivaste |
| 3. | zacjepljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zacjepljivao sam |
| 2. | zacjepljivao si |
| 3. | zacjepljivao je |
| množina | |
| 1. | zacjepljivali smo |
| 2. | zacjepljivali ste |
| 3. | zacjepljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zacjepljivao |
| 2. | bio si zacjepljivao |
| 3. | bio je zacjepljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo zacjepljivali |
| 2. | bili ste zacjepljivali |
| 3. | bili su zacjepljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zacjepljuj |
| množina | |
| 1. | zacjepljujmo |
| 2. | zacjepljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zacjepljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zacjepljivao, zacjepljivala, zacjepljivalo | |
| zacjepljivali, zacjepljivale, zacjepljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zacjepljivan, zacjepljivana, zacjepljivano | |
| zacjepljivani, zacjepljivane, zacjepljivana | |
Etimologija
✧ vidi zacijépiti
