pògnuti
pògnuti (što, se) svrš. 〈prez. pȍgnēm (se), pril. pr. -ūvši (se), imp. pògni (se), prid. trp. pògnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pognuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pognem |
| 2. | pogneš |
| 3. | pogne |
| množina | |
| 1. | pognemo |
| 2. | pognete |
| 3. | pognu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pognut ću |
| 2. | pognut ćeš |
| 3. | pognut će |
| množina | |
| 1. | pognut ćemo |
| 2. | pognut ćete |
| 3. | pognut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pognuh |
| 2. | pognu |
| 3. | pognu |
| množina | |
| 1. | pognusmo |
| 2. | pognuste |
| 3. | pognuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pognuo sam |
| 2. | pognuo si |
| 3. | pognuo je |
| množina | |
| 1. | pognuli smo |
| 2. | pognuli ste |
| 3. | pognuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pognuo |
| 2. | bio si pognuo |
| 3. | bio je pognuo |
| množina | |
| 1. | bili smo pognuli |
| 2. | bili ste pognuli |
| 3. | bili su pognuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pogni |
| množina | |
| 1. | pognimo |
| 2. | pognite |
| glagolski prilog prošli | |
| pognuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pognuo, pognula, pognulo | |
| pognuli, pognule, pognula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pognut, pognuta, pognuto | |
| pognuti, pognute, pognuta | |
Definicija
sagnuti, zgrbiti se
Frazeologija
⃟ pognuti glavu (šiju) pristati na što pred silom, pod pritiskom, pokoriti se, prilagoditi se
Etimologija
✧ po- + v. nagnuti
