oglašávati
oglašávati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. oglàšāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oglašavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oglašavam |
| 2. | oglašavaš |
| 3. | oglašava |
| množina | |
| 1. | oglašavamo |
| 2. | oglašavate |
| 3. | oglašavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oglašavat ću |
| 2. | oglašavat ćeš |
| 3. | oglašavat će |
| množina | |
| 1. | oglašavat ćemo |
| 2. | oglašavat ćete |
| 3. | oglašavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | oglašavah |
| 2. | oglašavaše |
| 3. | oglašavaše |
| množina | |
| 1. | oglašavasmo |
| 2. | oglašavaste |
| 3. | oglašavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oglašavao sam |
| 2. | oglašavao si |
| 3. | oglašavao je |
| množina | |
| 1. | oglašavali smo |
| 2. | oglašavali ste |
| 3. | oglašavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oglašavao |
| 2. | bio si oglašavao |
| 3. | bio je oglašavao |
| množina | |
| 1. | bili smo oglašavali |
| 2. | bili ste oglašavali |
| 3. | bili su oglašavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oglašavaj |
| množina | |
| 1. | oglašavajmo |
| 2. | oglašavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| oglašavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oglašavao, oglašavala, oglašavalo | |
| oglašavali, oglašavale, oglašavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oglašavan, oglašavana, oglašavano | |
| oglašavani, oglašavane, oglašavana | |
Etimologija
✧ vidi ȍglās
