oglašívati
oglašívati (što) nesvrš. 〈prez. oglàšujēm, pril. sad. oglàšujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oglašivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oglašujem |
| 2. | oglašuješ |
| 3. | oglašuje |
| množina | |
| 1. | oglašujemo |
| 2. | oglašujete |
| 3. | oglašuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oglašivat ću |
| 2. | oglašivat ćeš |
| 3. | oglašivat će |
| množina | |
| 1. | oglašivat ćemo |
| 2. | oglašivat ćete |
| 3. | oglašivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | oglašivah |
| 2. | oglašivaše |
| 3. | oglašivaše |
| množina | |
| 1. | oglašivasmo |
| 2. | oglašivaste |
| 3. | oglašivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oglašivao sam |
| 2. | oglašivao si |
| 3. | oglašivao je |
| množina | |
| 1. | oglašivali smo |
| 2. | oglašivali ste |
| 3. | oglašivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oglašivao |
| 2. | bio si oglašivao |
| 3. | bio je oglašivao |
| množina | |
| 1. | bili smo oglašivali |
| 2. | bili ste oglašivali |
| 3. | bili su oglašivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oglašuj |
| množina | |
| 1. | oglašujmo |
| 2. | oglašujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| oglašujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oglašivao, oglašivala, oglašivalo | |
| oglašivali, oglašivale, oglašivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oglašivan, oglašivana, oglašivano | |
| oglašivani, oglašivane, oglašivana | |
Etimologija
✧ vidi ȍglās
