oglásiti
oglásiti (se) svrš. 〈prez. òglāsīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òglāšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oglasiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oglasim |
| 2. | oglasiš |
| 3. | oglasi |
| množina | |
| 1. | oglasimo |
| 2. | oglasite |
| 3. | oglase |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oglasit ću |
| 2. | oglasit ćeš |
| 3. | oglasit će |
| množina | |
| 1. | oglasit ćemo |
| 2. | oglasit ćete |
| 3. | oglasit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oglasih |
| 2. | oglasi |
| 3. | oglasi |
| množina | |
| 1. | oglasismo |
| 2. | oglasiste |
| 3. | oglasiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oglasio sam |
| 2. | oglasio si |
| 3. | oglasio je |
| množina | |
| 1. | oglasili smo |
| 2. | oglasili ste |
| 3. | oglasili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oglasio |
| 2. | bio si oglasio |
| 3. | bio je oglasio |
| množina | |
| 1. | bili smo oglasili |
| 2. | bili ste oglasili |
| 3. | bili su oglasili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oglasi |
| množina | |
| 1. | oglasimo |
| 2. | oglasite |
| glagolski prilog prošli | |
| oglasivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oglasio, oglasila, oglasilo | |
| oglasili, oglasile, oglasila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oglašen, oglašena, oglašeno | |
| oglašeni, oglašene, oglašena | |
Definicija
| 1. | (što) objaviti javnosti; najaviti |
| 2. | (se) dati glasa o sebi (riječju, pismom ili drugačije) |
Etimologija
✧ vidi ȍglās
