okòvati
okòvati (koga, što) svrš. 〈prez. òkujēm, pril. pr. -āvši, imp. òkūj, prid. trp. ȍkovān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okujem |
| 2. | okuješ |
| 3. | okuje |
| množina | |
| 1. | okujemo |
| 2. | okujete |
| 3. | okuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okovat ću |
| 2. | okovat ćeš |
| 3. | okovat će |
| množina | |
| 1. | okovat ćemo |
| 2. | okovat ćete |
| 3. | okovat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okovah |
| 2. | okova |
| 3. | okova |
| množina | |
| 1. | okovasmo |
| 2. | okovaste |
| 3. | okovaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okovao sam |
| 2. | okovao si |
| 3. | okovao je |
| množina | |
| 1. | okovali smo |
| 2. | okovali ste |
| 3. | okovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okovao |
| 2. | bio si okovao |
| 3. | bio je okovao |
| množina | |
| 1. | bili smo okovali |
| 2. | bili ste okovali |
| 3. | bili su okovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okuj |
| množina | |
| 1. | okujmo |
| 2. | okujte |
| glagolski prilog prošli | |
| okovavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okovao, okovala, okovalo | |
| okovali, okovale, okovala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okovan, okovana, okovano | |
| okovani, okovane, okovana | |
Definicija
| 1. | staviti kome okove |
| 2. | obložiti što kovanim plemenitim metalom (zlatom ili srebrom) |
| 3. | pren. sputati koga u slobodi mišljenja, rada i djelovanja |
Etimologija
✧ o (b)- + v. kovati
