otézati
otézati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. òtēžēm (se), pril. sad. otéžūći (se), gl. im. -zānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otežem |
| 2. | otežeš |
| 3. | oteže |
| množina | |
| 1. | otežemo |
| 2. | otežete |
| 3. | otežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otezat ću |
| 2. | otezat ćeš |
| 3. | otezat će |
| množina | |
| 1. | otezat ćemo |
| 2. | otezat ćete |
| 3. | otezat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | otezah |
| 2. | otezaše |
| 3. | otezaše |
| množina | |
| 1. | otezasmo |
| 2. | otezaste |
| 3. | otezahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otezao sam |
| 2. | otezao si |
| 3. | otezao je |
| množina | |
| 1. | otezali smo |
| 2. | otezali ste |
| 3. | otezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otezao |
| 2. | bio si otezao |
| 3. | bio je otezao |
| množina | |
| 1. | bili smo otezali |
| 2. | bili ste otezali |
| 3. | bili su otezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oteži |
| množina | |
| 1. | otežimo |
| 2. | otežite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| otežući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otezao, otezala, otezalo | |
| otezali, otezale, otezala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otezan, otezana, otezano | |
| otezani, otezane, otezana | |
Definicija
razvlačiti što više, odugovlačiti
Sintagma
∆ otezati s isplatom ne plaćati na vrijeme;
otezati s odgovorom ne odgovarati na vrijeme
otezati s odgovorom ne odgovarati na vrijeme
Etimologija
✧ vidi otégnuti
