nàšiti
nàšiti svrš. 〈prez. nȁšijēm, pril. pr. -īvši, prid. trp. našìven〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| našiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | našijem |
| 2. | našiješ |
| 3. | našije |
| množina | |
| 1. | našijemo |
| 2. | našijete |
| 3. | našiju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | našit ću |
| 2. | našit ćeš |
| 3. | našit će |
| množina | |
| 1. | našit ćemo |
| 2. | našit ćete |
| 3. | našit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | naših |
| 2. | naši |
| 3. | naši |
| množina | |
| 1. | našismo |
| 2. | našiste |
| 3. | našiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | našio sam |
| 2. | našio si |
| 3. | našio je |
| množina | |
| 1. | našili smo |
| 2. | našili ste |
| 3. | našili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam našio |
| 2. | bio si našio |
| 3. | bio je našio |
| množina | |
| 1. | bili smo našili |
| 2. | bili ste našili |
| 3. | bili su našili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | našij |
| množina | |
| 1. | našijmo |
| 2. | našijte |
| glagolski prilog prošli | |
| našivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| našio, našila, našilo | |
| našili, našile, našila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| našiven / našit, našivena / našita, našiveno / našito | |
| našiveni / našiti, našivene / našite, našivena / našita | |
Etimologija
✧ na- + v. šiti
