prìšiti
prìšiti (što) svrš. 〈prez. prȉšijēm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prišìven〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prišiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prišijem |
| 2. | prišiješ |
| 3. | prišije |
| množina | |
| 1. | prišijemo |
| 2. | prišijete |
| 3. | prišiju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prišit ću |
| 2. | prišit ćeš |
| 3. | prišit će |
| množina | |
| 1. | prišit ćemo |
| 2. | prišit ćete |
| 3. | prišit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | priših |
| 2. | priši |
| 3. | priši |
| množina | |
| 1. | prišismo |
| 2. | prišiste |
| 3. | prišiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prišio sam |
| 2. | prišio si |
| 3. | prišio je |
| množina | |
| 1. | prišili smo |
| 2. | prišili ste |
| 3. | prišili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prišio |
| 2. | bio si prišio |
| 3. | bio je prišio |
| množina | |
| 1. | bili smo prišili |
| 2. | bili ste prišili |
| 3. | bili su prišili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prišij |
| množina | |
| 1. | prišijmo |
| 2. | prišijte |
| glagolski prilog prošli | |
| prišivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prišio, prišila, prišilo | |
| prišili, prišile, prišila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prišiven / prišit, prišivena / prišita, prišiveno / prišito | |
| prišiveni / prišiti, prišivene / prišite, prišivena / prišita | |
Definicija
| 1. | pričvrstiti, spojiti šivanjem manji dio na veći ili pripadajući na cjelinu [prišiti dugme; prišiti zakrpu]; našiti |
| 2. | pren. a. dati, nadjenuti komu drugo ime, nadimak b. što neistinito, lažno okriviti |
