bȁbičiti
bȁbičiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| babičiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | babičim |
| 2. | babičiš |
| 3. | babiči |
| množina | |
| 1. | babičimo |
| 2. | babičite |
| 3. | babiče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | babičit ću |
| 2. | babičit ćeš |
| 3. | babičit će |
| množina | |
| 1. | babičit ćemo |
| 2. | babičit ćete |
| 3. | babičit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | babičah |
| 2. | babičaše |
| 3. | babičaše |
| množina | |
| 1. | babičasmo |
| 2. | babičaste |
| 3. | babičahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | babičio sam |
| 2. | babičio si |
| 3. | babičio je |
| množina | |
| 1. | babičili smo |
| 2. | babičili ste |
| 3. | babičili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam babičio |
| 2. | bio si babičio |
| 3. | bio je babičio |
| množina | |
| 1. | bili smo babičili |
| 2. | bili ste babičili |
| 3. | bili su babičili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | babiči |
| množina | |
| 1. | babičimo |
| 2. | babičite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| babičeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| babičio, babičila, babičilo | |
| babičili, babičile, babičila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| babičen, babičena, babičeno | |
| babičeni, babičene, babičena | |
Definicija
obavljati posao babice
Etimologija
✧ vidi bȁba1
