protŕnuti
protŕnuti svrš. 〈prez. pròtṟnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. protŕnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| protrnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | protrnem |
| 2. | protrneš |
| 3. | protrne |
| množina | |
| 1. | protrnemo |
| 2. | protrnete |
| 3. | protrnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | protrnut ću |
| 2. | protrnut ćeš |
| 3. | protrnut će |
| množina | |
| 1. | protrnut ćemo |
| 2. | protrnut ćete |
| 3. | protrnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | protrnuh |
| 2. | protrnu |
| 3. | protrnu |
| množina | |
| 1. | protrnusmo |
| 2. | protrnuste |
| 3. | protrnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | protrnuo sam |
| 2. | protrnuo si |
| 3. | protrnuo je |
| množina | |
| 1. | protrnuli smo |
| 2. | protrnuli ste |
| 3. | protrnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam protrnuo |
| 2. | bio si protrnuo |
| 3. | bio je protrnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo protrnuli |
| 2. | bili ste protrnuli |
| 3. | bili su protrnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | protrni |
| množina | |
| 1. | protrnimo |
| 2. | protrnite |
| glagolski prilog prošli | |
| protrnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| protrnuo, protrnula, protrnulo | |
| protrnuli, protrnule, protrnula | |
Definicija
| 1. | dobiti trnce u tijelu od jakog uzbuđenja |
| 2. | obamrijeti od iznenađenja, zaprepašćenja, straha [sav sam protrnuo] |
