ispúšiti se
ispúšiti se svrš. 〈prez. (3. l. jd) ispúši se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. ispúšio/ispúšila se ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ispušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ispušim |
| 2. | ispušiš |
| 3. | ispuši |
| množina | |
| 1. | ispušimo |
| 2. | ispušite |
| 3. | ispuše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ispušit ću |
| 2. | ispušit ćeš |
| 3. | ispušit će |
| množina | |
| 1. | ispušit ćemo |
| 2. | ispušit ćete |
| 3. | ispušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ispuših |
| 2. | ispuši |
| 3. | ispuši |
| množina | |
| 1. | ispušismo |
| 2. | ispušiste |
| 3. | ispušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ispušio sam |
| 2. | ispušio si |
| 3. | ispušio je |
| množina | |
| 1. | ispušili smo |
| 2. | ispušili ste |
| 3. | ispušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ispušio |
| 2. | bio si ispušio |
| 3. | bio je ispušio |
| množina | |
| 1. | bili smo ispušili |
| 2. | bili ste ispušili |
| 3. | bili su ispušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ispuši |
| množina | |
| 1. | ispušimo |
| 2. | ispušite |
| glagolski prilog prošli | |
| ispušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ispušio, ispušila, ispušilo | |
| ispušili, ispušile, ispušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ispušen, ispušena, ispušeno | |
| ispušeni, ispušene, ispušena | |
Definicija
izbaciti se na koži u obliku mjehurića (od groznice)
Etimologija
✧ vidi ispúhati
