ispúhati
ispúhati (se) svrš. 〈prez. ìspūšēm (se), pril. pr. -āvši (se), imp. ispúši (se), prid. trp. ìspūhān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ispuhati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ispušem |
| 2. | ispušeš |
| 3. | ispuše |
| množina | |
| 1. | ispušemo |
| 2. | ispušete |
| 3. | ispušu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ispuhat ću |
| 2. | ispuhat ćeš |
| 3. | ispuhat će |
| množina | |
| 1. | ispuhat ćemo |
| 2. | ispuhat ćete |
| 3. | ispuhat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ispuhah |
| 2. | ispuha |
| 3. | ispuha |
| množina | |
| 1. | ispuhasmo |
| 2. | ispuhaste |
| 3. | ispuhaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ispuhao sam |
| 2. | ispuhao si |
| 3. | ispuhao je |
| množina | |
| 1. | ispuhali smo |
| 2. | ispuhali ste |
| 3. | ispuhali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ispuhao |
| 2. | bio si ispuhao |
| 3. | bio je ispuhao |
| množina | |
| 1. | bili smo ispuhali |
| 2. | bili ste ispuhali |
| 3. | bili su ispuhali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ispuši |
| množina | |
| 1. | ispušimo |
| 2. | ispušite |
| glagolski prilog prošli | |
| ispuhavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ispuhao, ispuhala, ispuhalo | |
| ispuhali, ispuhale, ispuhala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ispuhan, ispuhana, ispuhano | |
| ispuhani, ispuhane, ispuhana | |
Definicija
| 1. | (što) puhanjem ukloniti, izbaciti, očistiti |
| 2. | (se) a. smiriti dah od napora b. izgubiti zrak [balon se ispuhao] |
Etimologija
✧ is- + v. puhati
