iscurívati
iscurívati () nesvrš. 〈prez. iscùrujēm, pril. sad. iscùrujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iscurivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iscurujem |
| 2. | iscuruješ |
| 3. | iscuruje |
| množina | |
| 1. | iscurujemo |
| 2. | iscurujete |
| 3. | iscuruju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iscurivat ću |
| 2. | iscurivat ćeš |
| 3. | iscurivat će |
| množina | |
| 1. | iscurivat ćemo |
| 2. | iscurivat ćete |
| 3. | iscurivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | iscurivah |
| 2. | iscurivaše |
| 3. | iscurivaše |
| množina | |
| 1. | iscurivasmo |
| 2. | iscurivaste |
| 3. | iscurivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iscurivao sam |
| 2. | iscurivao si |
| 3. | iscurivao je |
| množina | |
| 1. | iscurivali smo |
| 2. | iscurivali ste |
| 3. | iscurivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iscurivao |
| 2. | bio si iscurivao |
| 3. | bio je iscurivao |
| množina | |
| 1. | bili smo iscurivali |
| 2. | bili ste iscurivali |
| 3. | bili su iscurivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iscuruj |
| množina | |
| 1. | iscurujmo |
| 2. | iscurujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| iscurujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iscurivao, iscurivala, iscurivalo | |
| iscurivali, iscurivale, iscurivala | |
Etimologija
✧ vidi iscúriti
