iskŕčiti
iskŕčiti (što) svrš. 〈prez. ìskṟčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìskṟčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iskrčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iskrčim |
| 2. | iskrčiš |
| 3. | iskrči |
| množina | |
| 1. | iskrčimo |
| 2. | iskrčite |
| 3. | iskrče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iskrčit ću |
| 2. | iskrčit ćeš |
| 3. | iskrčit će |
| množina | |
| 1. | iskrčit ćemo |
| 2. | iskrčit ćete |
| 3. | iskrčit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | iskrčih |
| 2. | iskrči |
| 3. | iskrči |
| množina | |
| 1. | iskrčismo |
| 2. | iskrčiste |
| 3. | iskrčiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskrčio sam |
| 2. | iskrčio si |
| 3. | iskrčio je |
| množina | |
| 1. | iskrčili smo |
| 2. | iskrčili ste |
| 3. | iskrčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iskrčio |
| 2. | bio si iskrčio |
| 3. | bio je iskrčio |
| množina | |
| 1. | bili smo iskrčili |
| 2. | bili ste iskrčili |
| 3. | bili su iskrčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iskrči |
| množina | |
| 1. | iskrčimo |
| 2. | iskrčite |
| glagolski prilog prošli | |
| iskrčivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iskrčio, iskrčila, iskrčilo | |
| iskrčili, iskrčile, iskrčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| iskrčen, iskrčena, iskrčeno | |
| iskrčeni, iskrčene, iskrčena | |
Definicija
učiniti zemljište obradivim krčenjem, uklanjanjem drveća, samonikla raslinja i kamena
Etimologija
✧ is- + v. krčiti
