kŕčiti
kŕčiti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, prid. trp. kȓčen, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| krčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | krčim |
| 2. | krčiš |
| 3. | krči |
| množina | |
| 1. | krčimo |
| 2. | krčite |
| 3. | krče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | krčit ću |
| 2. | krčit ćeš |
| 3. | krčit će |
| množina | |
| 1. | krčit ćemo |
| 2. | krčit ćete |
| 3. | krčit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | krčah |
| 2. | krčaše |
| 3. | krčaše |
| množina | |
| 1. | krčasmo |
| 2. | krčaste |
| 3. | krčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | krčio sam |
| 2. | krčio si |
| 3. | krčio je |
| množina | |
| 1. | krčili smo |
| 2. | krčili ste |
| 3. | krčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam krčio |
| 2. | bio si krčio |
| 3. | bio je krčio |
| množina | |
| 1. | bili smo krčili |
| 2. | bili ste krčili |
| 3. | bili su krčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | krči |
| množina | |
| 1. | krčimo |
| 2. | krčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| krčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| krčio, krčila, krčilo | |
| krčili, krčile, krčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| krčen, krčena, krčeno | |
| krčeni, krčene, krčena | |
Definicija
| 1. | oslobađati tlo od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati |
| 2. | pren. uklanjati prepreke [krčiti put biti pionir u čemu] |
Etimologija
✧ prasl. *kъrčiti (rus. korčít', polj. karczować)
