iskorjenjívati
iskorjenjívati (što, koga) nesvrš. 〈prez. iskorjènjujēm, pril. sad. -njujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iskorjenjivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iskorjenjujem |
| 2. | iskorjenjuješ |
| 3. | iskorjenjuje |
| množina | |
| 1. | iskorjenjujemo |
| 2. | iskorjenjujete |
| 3. | iskorjenjuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iskorjenjivat ću |
| 2. | iskorjenjivat ćeš |
| 3. | iskorjenjivat će |
| množina | |
| 1. | iskorjenjivat ćemo |
| 2. | iskorjenjivat ćete |
| 3. | iskorjenjivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskorjenjivah |
| 2. | iskorjenjivaše |
| 3. | iskorjenjivaše |
| množina | |
| 1. | iskorjenjivasmo |
| 2. | iskorjenjivaste |
| 3. | iskorjenjivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskorjenjivao sam |
| 2. | iskorjenjivao si |
| 3. | iskorjenjivao je |
| množina | |
| 1. | iskorjenjivali smo |
| 2. | iskorjenjivali ste |
| 3. | iskorjenjivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iskorjenjivao |
| 2. | bio si iskorjenjivao |
| 3. | bio je iskorjenjivao |
| množina | |
| 1. | bili smo iskorjenjivali |
| 2. | bili ste iskorjenjivali |
| 3. | bili su iskorjenjivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iskorjenjuj |
| množina | |
| 1. | iskorjenjujmo |
| 2. | iskorjenjujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| iskorjenjujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iskorjenjivao, iskorjenjivala, iskorjenjivalo | |
| iskorjenjivali, iskorjenjivale, iskorjenjivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| iskorjenjivan, iskorjenjivana, iskorjenjivano | |
| iskorjenjivani, iskorjenjivane, iskorjenjivana | |
Etimologija
✧ vidi iskorijéniti
