ispaljívati
ispaljívati (što) nesvrš. 〈prez. ispàljujēm, pril. sad. ispàljujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ispaljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ispaljujem |
| 2. | ispaljuješ |
| 3. | ispaljuje |
| množina | |
| 1. | ispaljujemo |
| 2. | ispaljujete |
| 3. | ispaljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ispaljivat ću |
| 2. | ispaljivat ćeš |
| 3. | ispaljivat će |
| množina | |
| 1. | ispaljivat ćemo |
| 2. | ispaljivat ćete |
| 3. | ispaljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ispaljivah |
| 2. | ispaljivaše |
| 3. | ispaljivaše |
| množina | |
| 1. | ispaljivasmo |
| 2. | ispaljivaste |
| 3. | ispaljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ispaljivao sam |
| 2. | ispaljivao si |
| 3. | ispaljivao je |
| množina | |
| 1. | ispaljivali smo |
| 2. | ispaljivali ste |
| 3. | ispaljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ispaljivao |
| 2. | bio si ispaljivao |
| 3. | bio je ispaljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo ispaljivali |
| 2. | bili ste ispaljivali |
| 3. | bili su ispaljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ispaljuj |
| množina | |
| 1. | ispaljujmo |
| 2. | ispaljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ispaljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ispaljivao, ispaljivala, ispaljivalo | |
| ispaljivali, ispaljivale, ispaljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ispaljivan, ispaljivana, ispaljivano | |
| ispaljivani, ispaljivane, ispaljivana | |
Etimologija
✧ vidi ispáliti
