iznervírati
iznervírati (koga, što, se) svrš. 〈prez. iznèrvīrām, pril. pr. -āvši, prid. trp. iznèrvīrān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iznervirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iznerviram |
| 2. | iznerviraš |
| 3. | iznervira |
| množina | |
| 1. | iznerviramo |
| 2. | iznervirate |
| 3. | iznerviraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iznervirat ću |
| 2. | iznervirat ćeš |
| 3. | iznervirat će |
| množina | |
| 1. | iznervirat ćemo |
| 2. | iznervirat ćete |
| 3. | iznervirat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | iznervirah |
| 2. | iznervira |
| 3. | iznervira |
| množina | |
| 1. | iznervirasmo |
| 2. | iznerviraste |
| 3. | iznerviraše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iznervirao sam |
| 2. | iznervirao si |
| 3. | iznervirao je |
| množina | |
| 1. | iznervirali smo |
| 2. | iznervirali ste |
| 3. | iznervirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iznervirao |
| 2. | bio si iznervirao |
| 3. | bio je iznervirao |
| množina | |
| 1. | bili smo iznervirali |
| 2. | bili ste iznervirali |
| 3. | bili su iznervirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iznerviraj |
| množina | |
| 1. | iznervirajmo |
| 2. | iznervirajte |
| glagolski prilog prošli | |
| iznerviravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iznervirao, iznervirala, iznerviralo | |
| iznervirali, iznervirale, iznervirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| iznerviran, iznervirana, iznervirano | |
| iznervirani, iznervirane, iznervirana | |
Definicija
učiniti jako nervoznim, dovesti (se) u stanje uzbuđenja živaca; iživcirati (se)
