izmíšljati
izmíšljati (što, koga) nesvrš. 〈prez. ìzmīšljām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmišljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmišljam |
| 2. | izmišljaš |
| 3. | izmišlja |
| množina | |
| 1. | izmišljamo |
| 2. | izmišljate |
| 3. | izmišljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmišljat ću |
| 2. | izmišljat ćeš |
| 3. | izmišljat će |
| množina | |
| 1. | izmišljat ćemo |
| 2. | izmišljat ćete |
| 3. | izmišljat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmišljah |
| 2. | izmišljaše |
| 3. | izmišljaše |
| množina | |
| 1. | izmišljasmo |
| 2. | izmišljaste |
| 3. | izmišljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmišljao sam |
| 2. | izmišljao si |
| 3. | izmišljao je |
| množina | |
| 1. | izmišljali smo |
| 2. | izmišljali ste |
| 3. | izmišljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmišljao |
| 2. | bio si izmišljao |
| 3. | bio je izmišljao |
| množina | |
| 1. | bili smo izmišljali |
| 2. | bili ste izmišljali |
| 3. | bili su izmišljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmišljaj |
| množina | |
| 1. | izmišljajmo |
| 2. | izmišljajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izmišljajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmišljao, izmišljala, izmišljalo | |
| izmišljali, izmišljale, izmišljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmišljan, izmišljana, izmišljano | |
| izmišljani, izmišljane, izmišljana | |
Etimologija
✧ vidi ìzmisliti
