ìzmicati
ìzmicati (se) nesvrš. 〈prez. -ičēm (se), pril. sad. -ičūći (se), imp. ìzmiči (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmicati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmičem |
| 2. | izmičeš |
| 3. | izmiče |
| množina | |
| 1. | izmičemo |
| 2. | izmičete |
| 3. | izmiču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmicat ću |
| 2. | izmicat ćeš |
| 3. | izmicat će |
| množina | |
| 1. | izmicat ćemo |
| 2. | izmicat ćete |
| 3. | izmicat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmicah |
| 2. | izmicaše |
| 3. | izmicaše |
| množina | |
| 1. | izmicasmo |
| 2. | izmicaste |
| 3. | izmicahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmicao sam |
| 2. | izmicao si |
| 3. | izmicao je |
| množina | |
| 1. | izmicali smo |
| 2. | izmicali ste |
| 3. | izmicali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmicao |
| 2. | bio si izmicao |
| 3. | bio je izmicao |
| množina | |
| 1. | bili smo izmicali |
| 2. | bili ste izmicali |
| 3. | bili su izmicali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmiči |
| množina | |
| 1. | izmičimo |
| 2. | izmičite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izmičući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmicao, izmicala, izmicalo | |
| izmicali, izmicale, izmicala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmican, izmicana, izmicano | |
| izmicani, izmicane, izmicana | |
Etimologija
✧ vidi izmàknuti
