ìzmaći
ìzmaći (što, se, se komu, se čemu) svrš. 〈prez. ìzmaknēm, pril. pr. ìzmakāvši, prid. trp. ìzmaknūt〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmaći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmaknem |
| 2. | izmakneš |
| 3. | izmakne |
| množina | |
| 1. | izmaknemo |
| 2. | izmaknete |
| 3. | izmaknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmaći ću |
| 2. | izmaći ćeš |
| 3. | izmaći će |
| množina | |
| 1. | izmaći ćemo |
| 2. | izmaći ćete |
| 3. | izmaći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izmakoh |
| 2. | izmače |
| 3. | izmače |
| množina | |
| 1. | izmakosmo |
| 2. | izmakoste |
| 3. | izmakoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmakao sam |
| 2. | izmakao si |
| 3. | izmakao je |
| množina | |
| 1. | izmakli smo |
| 2. | izmakli ste |
| 3. | izmakli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmakao |
| 2. | bio si izmakao |
| 3. | bio je izmakao |
| množina | |
| 1. | bili smo izmakli |
| 2. | bili ste izmakli |
| 3. | bili su izmakli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmakni |
| množina | |
| 1. | izmaknimo |
| 2. | izmaknite |
| glagolski prilog prošli | |
| izmakavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmakao, izmakla, izmaklo | |
| izmakli, izmakle, izmakla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmaknut, izmaknuta, izmaknuto | |
| izmaknuti, izmaknute, izmaknuta | |
Etimologija
✧ vidi izmàknuti
