ìšćuškati
ìšćuškati (koga) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ìščuškān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| išćuškati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | išćuškam |
| 2. | išćuškaš |
| 3. | išćuška |
| množina | |
| 1. | išćuškamo |
| 2. | išćuškate |
| 3. | išćuškaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | išćuškat ću |
| 2. | išćuškat ćeš |
| 3. | išćuškat će |
| množina | |
| 1. | išćuškat ćemo |
| 2. | išćuškat ćete |
| 3. | išćuškat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | išćuškah |
| 2. | išćuška |
| 3. | išćuška |
| množina | |
| 1. | išćuškasmo |
| 2. | išćuškaste |
| 3. | išćuškaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | išćuškao sam |
| 2. | išćuškao si |
| 3. | išćuškao je |
| množina | |
| 1. | išćuškali smo |
| 2. | išćuškali ste |
| 3. | išćuškali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam išćuškao |
| 2. | bio si išćuškao |
| 3. | bio je išćuškao |
| množina | |
| 1. | bili smo išćuškali |
| 2. | bili ste išćuškali |
| 3. | bili su išćuškali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | išćuškaj |
| množina | |
| 1. | išćuškajmo |
| 2. | išćuškajte |
| glagolski prilog prošli | |
| išćuškavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| išćuškao, išćuškala, išćuškalo | |
| išćuškali, išćuškale, išćuškala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| išćuškan, išćuškana, išćuškano | |
| išćuškani, išćuškane, išćuškana | |
Definicija
dati kome više ćušaka za redom
