izbúšiti
izbúšiti (što) svrš. 〈prez. ìzbūšīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzbūšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izbušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izbušim |
| 2. | izbušiš |
| 3. | izbuši |
| množina | |
| 1. | izbušimo |
| 2. | izbušite |
| 3. | izbuše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izbušit ću |
| 2. | izbušit ćeš |
| 3. | izbušit će |
| množina | |
| 1. | izbušit ćemo |
| 2. | izbušit ćete |
| 3. | izbušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izbuših |
| 2. | izbuši |
| 3. | izbuši |
| množina | |
| 1. | izbušismo |
| 2. | izbušiste |
| 3. | izbušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izbušio sam |
| 2. | izbušio si |
| 3. | izbušio je |
| množina | |
| 1. | izbušili smo |
| 2. | izbušili ste |
| 3. | izbušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izbušio |
| 2. | bio si izbušio |
| 3. | bio je izbušio |
| množina | |
| 1. | bili smo izbušili |
| 2. | bili ste izbušili |
| 3. | bili su izbušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izbuši |
| množina | |
| 1. | izbušimo |
| 2. | izbušite |
| glagolski prilog prošli | |
| izbušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izbušio, izbušila, izbušilo | |
| izbušili, izbušile, izbušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izbušen, izbušena, izbušeno | |
| izbušeni, izbušene, izbušena | |
Definicija
učiniti rupu ili više njih, probušiti
Etimologija
✧ iz- + v. bušiti
