izbéčiti
izbéčiti (što) svrš. 〈prez. ìzbēčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzbēčen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izbečiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izbečim |
| 2. | izbečiš |
| 3. | izbeči |
| množina | |
| 1. | izbečimo |
| 2. | izbečite |
| 3. | izbeče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izbečit ću |
| 2. | izbečit ćeš |
| 3. | izbečit će |
| množina | |
| 1. | izbečit ćemo |
| 2. | izbečit ćete |
| 3. | izbečit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izbečih |
| 2. | izbeči |
| 3. | izbeči |
| množina | |
| 1. | izbečismo |
| 2. | izbečiste |
| 3. | izbečiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izbečio sam |
| 2. | izbečio si |
| 3. | izbečio je |
| množina | |
| 1. | izbečili smo |
| 2. | izbečili ste |
| 3. | izbečili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izbečio |
| 2. | bio si izbečio |
| 3. | bio je izbečio |
| množina | |
| 1. | bili smo izbečili |
| 2. | bili ste izbečili |
| 3. | bili su izbečili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izbeči |
| množina | |
| 1. | izbečimo |
| 2. | izbečite |
| glagolski prilog prošli | |
| izbečivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izbečio, izbečila, izbečilo | |
| izbečili, izbečile, izbečila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izbečen, izbečena, izbečeno | |
| izbečeni, izbečene, izbečena | |
Definicija
v. bečiti
Etimologija
✧ iz- + v. bečiti
