béčiti
béčiti (što, se) nesvrš. 〈prez. bȇčīm (se), pril. sad. -čēći (se), gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| bečiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | bečim |
| 2. | bečiš |
| 3. | beči |
| množina | |
| 1. | bečimo |
| 2. | bečite |
| 3. | beče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | bečit ću |
| 2. | bečit ćeš |
| 3. | bečit će |
| množina | |
| 1. | bečit ćemo |
| 2. | bečit ćete |
| 3. | bečit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bečah |
| 2. | bečaše |
| 3. | bečaše |
| množina | |
| 1. | bečasmo |
| 2. | bečaste |
| 3. | bečahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | bečio sam |
| 2. | bečio si |
| 3. | bečio je |
| množina | |
| 1. | bečili smo |
| 2. | bečili ste |
| 3. | bečili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam bečio |
| 2. | bio si bečio |
| 3. | bio je bečio |
| množina | |
| 1. | bili smo bečili |
| 2. | bili ste bečili |
| 3. | bili su bečili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | beči |
| množina | |
| 1. | bečimo |
| 2. | bečite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| bečeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| bečio, bečila, bečilo | |
| bečili, bečile, bečila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| bečen, bečena, bečeno | |
| bečeni, bečene, bečena | |
Definicija
| 1. | (što) gledati široko otvorenih očiju, razrogačeno [bečiti oči (na što) gledati u čudu, zabezeknuto] |
| 2. | (se) kreveljiti se |
