izbacívati
izbacívati nesvrš. 〈prez. izbàcujēm, pril. sad. izbàcujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izbacivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izbacujem |
| 2. | izbacuješ |
| 3. | izbacuje |
| množina | |
| 1. | izbacujemo |
| 2. | izbacujete |
| 3. | izbacuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izbacivat ću |
| 2. | izbacivat ćeš |
| 3. | izbacivat će |
| množina | |
| 1. | izbacivat ćemo |
| 2. | izbacivat ćete |
| 3. | izbacivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izbacivah |
| 2. | izbacivaše |
| 3. | izbacivaše |
| množina | |
| 1. | izbacivasmo |
| 2. | izbacivaste |
| 3. | izbacivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izbacivao sam |
| 2. | izbacivao si |
| 3. | izbacivao je |
| množina | |
| 1. | izbacivali smo |
| 2. | izbacivali ste |
| 3. | izbacivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izbacivao |
| 2. | bio si izbacivao |
| 3. | bio je izbacivao |
| množina | |
| 1. | bili smo izbacivali |
| 2. | bili ste izbacivali |
| 3. | bili su izbacivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izbacuj |
| množina | |
| 1. | izbacujmo |
| 2. | izbacujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izbacujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izbacivao, izbacivala, izbacivalo | |
| izbacivali, izbacivale, izbacivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izbacivan, izbacivana, izbacivano | |
| izbacivani, izbacivane, izbacivana | |
Etimologija
✧ vidi izbáciti
