izòkretati
izòkretati (se) nesvrš. 〈prez. izòkrećēm (se), pril. sad. izòkrećūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izokretati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izokrećem |
| 2. | izokrećeš |
| 3. | izokreće |
| množina | |
| 1. | izokrećemo |
| 2. | izokrećete |
| 3. | izokreću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izokretat ću |
| 2. | izokretat ćeš |
| 3. | izokretat će |
| množina | |
| 1. | izokretat ćemo |
| 2. | izokretat ćete |
| 3. | izokretat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izokretah |
| 2. | izokretaše |
| 3. | izokretaše |
| množina | |
| 1. | izokretasmo |
| 2. | izokretaste |
| 3. | izokretahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izokretao sam |
| 2. | izokretao si |
| 3. | izokretao je |
| množina | |
| 1. | izokretali smo |
| 2. | izokretali ste |
| 3. | izokretali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izokretao |
| 2. | bio si izokretao |
| 3. | bio je izokretao |
| množina | |
| 1. | bili smo izokretali |
| 2. | bili ste izokretali |
| 3. | bili su izokretali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izokreći |
| množina | |
| 1. | izokrećimo |
| 2. | izokrećite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izokrećući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izokretao, izokretala, izokretalo | |
| izokretali, izokretale, izokretala | |
Etimologija
✧ vidi izokrénuti
