izvínuti
izvínuti (se, što) svrš. 〈prez. ìzvīnēm, pril. pr. -ūvši, imp. izvíni, prid. trp. ìzvīnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvinuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvinem |
| 2. | izvineš |
| 3. | izvine |
| množina | |
| 1. | izvinemo |
| 2. | izvinete |
| 3. | izvinu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvinut ću |
| 2. | izvinut ćeš |
| 3. | izvinut će |
| množina | |
| 1. | izvinut ćemo |
| 2. | izvinut ćete |
| 3. | izvinut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvinuh |
| 2. | izvinu |
| 3. | izvinu |
| množina | |
| 1. | izvinusmo |
| 2. | izvinuste |
| 3. | izvinuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvinuo sam |
| 2. | izvinuo si |
| 3. | izvinuo je |
| množina | |
| 1. | izvinuli smo |
| 2. | izvinuli ste |
| 3. | izvinuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvinuo |
| 2. | bio si izvinuo |
| 3. | bio je izvinuo |
| množina | |
| 1. | bili smo izvinuli |
| 2. | bili ste izvinuli |
| 3. | bili su izvinuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izvini |
| množina | |
| 1. | izvinimo |
| 2. | izvinite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvinuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvinuo, izvinula, izvinulo | |
| izvinuli, izvinule, izvinula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izvinut, izvinuta, izvinuto | |
| izvinuti, izvinute, izvinuta | |
Definicija
| 1. | saviti prema gore |
| 2. | iščašiti, uganuti (nogu, ruku) |
| 3. | (se) a. iskriviti se, savinuti se, svinuti se [grana se izvinula]; izviti se b. pren. osloboditi se, izvući se [izvinula mu se iz zagrljaja]; izviti se |
Etimologija
✧ vidi izvíjati se
