izvirívati
izvirívati (, iz čega) nesvrš. 〈prez. izvìrujēm, pril. sad. izvìrujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvirivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvirujem |
| 2. | izviruješ |
| 3. | izviruje |
| množina | |
| 1. | izvirujemo |
| 2. | izvirujete |
| 3. | izviruju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvirivat ću |
| 2. | izvirivat ćeš |
| 3. | izvirivat će |
| množina | |
| 1. | izvirivat ćemo |
| 2. | izvirivat ćete |
| 3. | izvirivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvirivah |
| 2. | izvirivaše |
| 3. | izvirivaše |
| množina | |
| 1. | izvirivasmo |
| 2. | izvirivaste |
| 3. | izvirivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvirivao sam |
| 2. | izvirivao si |
| 3. | izvirivao je |
| množina | |
| 1. | izvirivali smo |
| 2. | izvirivali ste |
| 3. | izvirivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvirivao |
| 2. | bio si izvirivao |
| 3. | bio je izvirivao |
| množina | |
| 1. | bili smo izvirivali |
| 2. | bili ste izvirivali |
| 3. | bili su izvirivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izviruj |
| množina | |
| 1. | izvirujmo |
| 2. | izvirujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izvirujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvirivao, izvirivala, izvirivalo | |
| izvirivali, izvirivale, izvirivala | |
Etimologija
✧ vidi izvíriti
