izvíriti
izvíriti (, iz čega) svrš. 〈prez. ìzvīrīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. izvírio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izviriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvirim |
| 2. | izviriš |
| 3. | izviri |
| množina | |
| 1. | izvirimo |
| 2. | izvirite |
| 3. | izvire |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvirit ću |
| 2. | izvirit ćeš |
| 3. | izvirit će |
| množina | |
| 1. | izvirit ćemo |
| 2. | izvirit ćete |
| 3. | izvirit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvirih |
| 2. | izviri |
| 3. | izviri |
| množina | |
| 1. | izvirismo |
| 2. | izviriste |
| 3. | izviriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvirio sam |
| 2. | izvirio si |
| 3. | izvirio je |
| množina | |
| 1. | izvirili smo |
| 2. | izvirili ste |
| 3. | izvirili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvirio |
| 2. | bio si izvirio |
| 3. | bio je izvirio |
| množina | |
| 1. | bili smo izvirili |
| 2. | bili ste izvirili |
| 3. | bili su izvirili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izviri |
| množina | |
| 1. | izvirimo |
| 2. | izvirite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvirivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvirio, izvirila, izvirilo | |
| izvirili, izvirile, izvirila | |
Definicija
| 1. | pojaviti se djelomično (ob. tako da se vidi samo dio tijela) [miš je izvirio iz rupe] |
| 2. | pojaviti se ispod površine ili iz čega zatvorenog, ob. nepredviđeno ili nepoželjno [izvirio prst iz čarape] |
Etimologija
✧ iz- + v. viriti
