izručívati
izručívati (što, koga) nesvrš. 〈prez. izrùčujēm, pril. sad. izrùčujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izručivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izručujem |
| 2. | izručuješ |
| 3. | izručuje |
| množina | |
| 1. | izručujemo |
| 2. | izručujete |
| 3. | izručuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izručivat ću |
| 2. | izručivat ćeš |
| 3. | izručivat će |
| množina | |
| 1. | izručivat ćemo |
| 2. | izručivat ćete |
| 3. | izručivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izručivah |
| 2. | izručivaše |
| 3. | izručivaše |
| množina | |
| 1. | izručivasmo |
| 2. | izručivaste |
| 3. | izručivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izručivao sam |
| 2. | izručivao si |
| 3. | izručivao je |
| množina | |
| 1. | izručivali smo |
| 2. | izručivali ste |
| 3. | izručivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izručivao |
| 2. | bio si izručivao |
| 3. | bio je izručivao |
| množina | |
| 1. | bili smo izručivali |
| 2. | bili ste izručivali |
| 3. | bili su izručivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izručuj |
| množina | |
| 1. | izručujmo |
| 2. | izručujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izručujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izručivao, izručivala, izručivalo | |
| izručivali, izručivale, izručivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izručivan, izručivana, izručivano | |
| izručivani, izručivane, izručivana | |
Etimologija
✧ vidi izrúčiti
