izrešètati
izrešètati svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ȉzrešetān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izrešetati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izrešetam |
| 2. | izrešetaš |
| 3. | izrešeta |
| množina | |
| 1. | izrešetamo |
| 2. | izrešetate |
| 3. | izrešetaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izrešetat ću |
| 2. | izrešetat ćeš |
| 3. | izrešetat će |
| množina | |
| 1. | izrešetat ćemo |
| 2. | izrešetat ćete |
| 3. | izrešetat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izrešetah |
| 2. | izrešeta |
| 3. | izrešeta |
| množina | |
| 1. | izrešetasmo |
| 2. | izrešetaste |
| 3. | izrešetaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izrešetao sam |
| 2. | izrešetao si |
| 3. | izrešetao je |
| množina | |
| 1. | izrešetali smo |
| 2. | izrešetali ste |
| 3. | izrešetali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izrešetao |
| 2. | bio si izrešetao |
| 3. | bio je izrešetao |
| množina | |
| 1. | bili smo izrešetali |
| 2. | bili ste izrešetali |
| 3. | bili su izrešetali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izrešetaj |
| množina | |
| 1. | izrešetajmo |
| 2. | izrešetajte |
| glagolski prilog prošli | |
| izrešetavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izrešetao, izrešetala, izrešetalo | |
| izrešetali, izrešetale, izrešetala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izrešetan, izrešetana, izrešetano | |
| izrešetani, izrešetane, izrešetana | |
Definicija
| 1. | (koga, što) probiti hicima iz vatrenog oružja na više mjesta ili po cijeloj površini |
| 2. | (koga) razg. temeljito ispitati, postaviti mnogobrojna pitanja (na ispitu) |
