Hrvatski jezični portal

izvòljeti

izvòljeti (što) svrš. 〈prez. ìzvolīm, pril. pr. -ēvši, imp. izvòli, prid. rad. izvòlio/izvòljela ž〉

Svršeni
infinitiv
izvoljeti

prezent
jednina
1.
2.
3.
množina
1.
2.
3.

futur
jednina
1.	ću
2.	ćeš
3.	će
množina
1.	ćemo
2.	ćete
3.	će

aorist
jednina
1.
2.
3.
množina
1.
2.
3.

perfekt
jednina
1.	sam
2.	si
3.	je
množina
1.	smo
2.	ste
3.	su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam
2.	bio si
3.	bio je
množina
1.	bili smo
2.	bili ste
3.	bili su

imperativ
jednina
2.	izvoli
množina
1.
2.	izvolite

glagolski prilog prošli


glagolski pridjev aktivni
, ,
, ,

Definicija

1.	arh. (u formulama administrativne i dvorske pristojnosti) udostojiti se, milostivo pristati, ushtjeti, blagoizvoljeti
2.	razg. blagonaklono uzeti ili prihvatiti

Frazeologija

⃟ izvoli! izvolite! (ležeran izgovor: izvol'te!) izraz pristojnog nuđenja (mjesta za sjedenje, proizvoda na prodaju);
neka (samo) izvoli 1. nuđenje ili hrabrenje treće osobe preko prisutne 2. neka samo pokuša (prijetnja, izazov)