hȃrčiti
hȃrčiti (ȁrčiti) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| arčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | arčim |
| 2. | arčiš |
| 3. | arči |
| množina | |
| 1. | arčimo |
| 2. | arčite |
| 3. | arče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | arčit ću |
| 2. | arčit ćeš |
| 3. | arčit će |
| množina | |
| 1. | arčit ćemo |
| 2. | arčit ćete |
| 3. | arčit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | arčah |
| 2. | arčaše |
| 3. | arčaše |
| množina | |
| 1. | arčasmo |
| 2. | arčaste |
| 3. | arčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | arčio sam |
| 2. | arčio si |
| 3. | arčio je |
| množina | |
| 1. | arčili smo |
| 2. | arčili ste |
| 3. | arčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam arčio |
| 2. | bio si arčio |
| 3. | bio je arčio |
| množina | |
| 1. | bili smo arčili |
| 2. | bili ste arčili |
| 3. | bili su arčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | arči |
| množina | |
| 1. | arčimo |
| 2. | arčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| arčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| arčio, arčila, arčilo | |
| arčili, arčile, arčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| arčen, arčena, arčeno | |
| arčeni, arčene, arčena | |
Definicija
ekspr.
| 1. | (što) rasipati novac, lakomisleno trošiti |
| 2. | (se) nestajati tako što se troši (o novcu), tako što se jede (o jelu) itd. |
Frazeologija
⃟ kad se (h)arči, nek se (h)arči kad se već počelo trošiti, treba tako i nastaviti (u dobrom ili optimističkom raspoloženju)
Etimologija
✧ vidi hàrāč
