elèktrēt
elèktrēt m 〈G elektréta〉
Definicija
fiz. stalno polarizirani dielektrik, na ekstremima ima električne naboje suprotnog predznaka; elektreti su slični permanentnim magnetima (npr., presječemo li elektret nastaju dva potpuna elektreta, svaki s pozitivnim i negativnim nabojima na ekstremima), često se koriste u mikrofonima
