glȃncati
glȃncati (što) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| glancati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | glancam |
| 2. | glancaš |
| 3. | glanca |
| množina | |
| 1. | glancamo |
| 2. | glancate |
| 3. | glancaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | glancat ću |
| 2. | glancat ćeš |
| 3. | glancat će |
| množina | |
| 1. | glancat ćemo |
| 2. | glancat ćete |
| 3. | glancat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | glancah |
| 2. | glancaše |
| 3. | glancaše |
| množina | |
| 1. | glancasmo |
| 2. | glancaste |
| 3. | glancahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | glancao sam |
| 2. | glancao si |
| 3. | glancao je |
| množina | |
| 1. | glancali smo |
| 2. | glancali ste |
| 3. | glancali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam glancao |
| 2. | bio si glancao |
| 3. | bio je glancao |
| množina | |
| 1. | bili smo glancali |
| 2. | bili ste glancali |
| 3. | bili su glancali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | glancaj |
| množina | |
| 1. | glancajmo |
| 2. | glancajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| glancajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| glancao, glancala, glancalo | |
| glancali, glancale, glancala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| glancan, glancana, glancano | |
| glancani, glancane, glancana | |
Definicija
reg.
| 1. | laštiti, luštrati [glancati cipele] |
| 2. | pren. uljepšavati, prikazivati što povoljnijim nego što jest |
Etimologija
✧ vidi glȁnc
