dosézati
dosézati (što, koga) nesvrš. 〈prez. dòsēžēm, pril. sad. doséžūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dosezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dosežem |
| 2. | dosežeš |
| 3. | doseže |
| množina | |
| 1. | dosežemo |
| 2. | dosežete |
| 3. | dosežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dosezat ću |
| 2. | dosezat ćeš |
| 3. | dosezat će |
| množina | |
| 1. | dosezat ćemo |
| 2. | dosezat ćete |
| 3. | dosezat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dosezah |
| 2. | dosezaše |
| 3. | dosezaše |
| množina | |
| 1. | dosezasmo |
| 2. | dosezaste |
| 3. | dosezahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dosezao sam |
| 2. | dosezao si |
| 3. | dosezao je |
| množina | |
| 1. | dosezali smo |
| 2. | dosezali ste |
| 3. | dosezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dosezao |
| 2. | bio si dosezao |
| 3. | bio je dosezao |
| množina | |
| 1. | bili smo dosezali |
| 2. | bili ste dosezali |
| 3. | bili su dosezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | doseži |
| množina | |
| 1. | dosežimo |
| 2. | dosežite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dosežući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dosezao, dosezala, dosezalo | |
| dosezali, dosezale, dosezala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dosezan, dosezana, dosezano | |
| dosezani, dosezane, dosezana | |
Etimologija
✧ vidi doségnuti
