dozlogŕditi
dozlogŕditi (komu, čemu) svrš. 〈prez. dozlògṟdīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. dozlogŕdio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dozlogrditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dozlogrdim |
| 2. | dozlogrdiš |
| 3. | dozlogrdi |
| množina | |
| 1. | dozlogrdimo |
| 2. | dozlogrdite |
| 3. | dozlogrde |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dozlogrdit ću |
| 2. | dozlogrdit ćeš |
| 3. | dozlogrdit će |
| množina | |
| 1. | dozlogrdit ćemo |
| 2. | dozlogrdit ćete |
| 3. | dozlogrdit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dozlogrdih |
| 2. | dozlogrdi |
| 3. | dozlogrdi |
| množina | |
| 1. | dozlogrdismo |
| 2. | dozlogrdiste |
| 3. | dozlogrdiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dozlogrdio sam |
| 2. | dozlogrdio si |
| 3. | dozlogrdio je |
| množina | |
| 1. | dozlogrdili smo |
| 2. | dozlogrdili ste |
| 3. | dozlogrdili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dozlogrdio |
| 2. | bio si dozlogrdio |
| 3. | bio je dozlogrdio |
| množina | |
| 1. | bili smo dozlogrdili |
| 2. | bili ste dozlogrdili |
| 3. | bili su dozlogrdili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dozlogrdi |
| množina | |
| 1. | dozlogrdimo |
| 2. | dozlogrdite |
| glagolski prilog prošli | |
| dozlogrdivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dozlogrdio, dozlogrdila, dozlogrdilo | |
| dozlogrdili, dozlogrdile, dozlogrdila | |
Definicija
postati nepodnošljiv, prevršiti mjeru, doći do granice preko koje se ne može više trpjeti
