čalabŕcati
čalabŕcati () nesvrš. 〈prez. čalàbṟcām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| čalabrcati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcam |
| 2. | čalabrcaš |
| 3. | čalabrca |
| množina | |
| 1. | čalabrcamo |
| 2. | čalabrcate |
| 3. | čalabrcaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcat ću |
| 2. | čalabrcat ćeš |
| 3. | čalabrcat će |
| množina | |
| 1. | čalabrcat ćemo |
| 2. | čalabrcat ćete |
| 3. | čalabrcat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcah |
| 2. | čalabrcaše |
| 3. | čalabrcaše |
| množina | |
| 1. | čalabrcasmo |
| 2. | čalabrcaste |
| 3. | čalabrcahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcao sam |
| 2. | čalabrcao si |
| 3. | čalabrcao je |
| množina | |
| 1. | čalabrcali smo |
| 2. | čalabrcali ste |
| 3. | čalabrcali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam čalabrcao |
| 2. | bio si čalabrcao |
| 3. | bio je čalabrcao |
| množina | |
| 1. | bili smo čalabrcali |
| 2. | bili ste čalabrcali |
| 3. | bili su čalabrcali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | čalabrcaj |
| množina | |
| 1. | čalabrcajmo |
| 2. | čalabrcajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| čalabrcajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| čalabrcao, čalabrcala, čalabrcalo | |
| čalabrcali, čalabrcale, čalabrcala | |
Etimologija
✧ vidi čalabŕcnuti
