čalabŕcnuti
čalabŕcnuti (čalabŕknuti) (što) svrš. 〈prez. čalàbṟcnēm, pril. pr. -ūvši, imp. čalabŕcni〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| čalabrcnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcnem |
| 2. | čalabrcneš |
| 3. | čalabrcne |
| množina | |
| 1. | čalabrcnemo |
| 2. | čalabrcnete |
| 3. | čalabrcnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcnut ću |
| 2. | čalabrcnut ćeš |
| 3. | čalabrcnut će |
| množina | |
| 1. | čalabrcnut ćemo |
| 2. | čalabrcnut ćete |
| 3. | čalabrcnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcnuh |
| 2. | čalabrcnu |
| 3. | čalabrcnu |
| množina | |
| 1. | čalabrcnusmo |
| 2. | čalabrcnuste |
| 3. | čalabrcnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | čalabrcnuo sam |
| 2. | čalabrcnuo si |
| 3. | čalabrcnuo je |
| množina | |
| 1. | čalabrcnuli smo |
| 2. | čalabrcnuli ste |
| 3. | čalabrcnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam čalabrcnuo |
| 2. | bio si čalabrcnuo |
| 3. | bio je čalabrcnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo čalabrcnuli |
| 2. | bili ste čalabrcnuli |
| 3. | bili su čalabrcnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | čalabrcni |
| množina | |
| 1. | čalabrcnimo |
| 2. | čalabrcnite |
| glagolski prilog prošli | |
| čalabrcnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| čalabrcnuo, čalabrcnula, čalabrcnulo | |
| čalabrcnuli, čalabrcnule, čalabrcnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| čalabrcnut, čalabrcnuta, čalabrcnuto | |
| čalabrcnuti, čalabrcnute, čalabrcnuta | |
Definicija
razg. pojesti nešto u manjoj količini na brzinu; prezalogajiti, prigristi
Etimologija
✧ tur. çala: udri, sviraj (stavlja se kao prefiks riječi da bi se dobilo značenje brzine, brze radnje) + v. brcnuti (brknuti)
