dávež
dávež m i ž 〈G -a/-i〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | davež |
| G | daveža |
| D | davežu |
| A | davež |
| V | davežu |
| L | davežu |
| I | davežem |
| množina | |
| N | daveži |
| G | daveža |
| D | davežima |
| A | daveže |
| V | daveži |
| L | davežima |
| I | davežima |
Definicija
ekspr.
| 1. | gnjavaža, dosađivanje dugim pričama ili predavanjima, nepodnošljivo pričanje ili pripovijedanje i sl.; pilež |
| 2. | onaj koji gnjavi ili dosađuje [on/ona je pravi davež] |
Etimologija
✧ vidi dáviti
