dojáditi
dojáditi (komu) svrš. 〈prez. dòjādīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. dojádio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dojaditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dojadim |
| 2. | dojadiš |
| 3. | dojadi |
| množina | |
| 1. | dojadimo |
| 2. | dojadite |
| 3. | dojade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dojadit ću |
| 2. | dojadit ćeš |
| 3. | dojadit će |
| množina | |
| 1. | dojadit ćemo |
| 2. | dojadit ćete |
| 3. | dojadit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dojadih |
| 2. | dojadi |
| 3. | dojadi |
| množina | |
| 1. | dojadismo |
| 2. | dojadiste |
| 3. | dojadiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dojadio sam |
| 2. | dojadio si |
| 3. | dojadio je |
| množina | |
| 1. | dojadili smo |
| 2. | dojadili ste |
| 3. | dojadili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dojadio |
| 2. | bio si dojadio |
| 3. | bio je dojadio |
| množina | |
| 1. | bili smo dojadili |
| 2. | bili ste dojadili |
| 3. | bili su dojadili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dojadi |
| množina | |
| 1. | dojadimo |
| 2. | dojadite |
| glagolski prilog prošli | |
| dojadivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dojadio, dojadila, dojadilo | |
| dojadili, dojadile, dojadila | |
Definicija
dosaditi, dodijati, dozlogrditi
