tréštati
tréštati () nesvrš. 〈prez. -tīm, pril. sad. -tēći, gl. im. -tānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| treštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | treštim |
| 2. | treštiš |
| 3. | trešti |
| množina | |
| 1. | treštimo |
| 2. | treštite |
| 3. | trešte |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | treštat ću |
| 2. | treštat ćeš |
| 3. | treštat će |
| množina | |
| 1. | treštat ćemo |
| 2. | treštat ćete |
| 3. | treštat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | treštah |
| 2. | treštaše |
| 3. | treštaše |
| množina | |
| 1. | treštasmo |
| 2. | treštaste |
| 3. | treštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | treštao sam |
| 2. | treštao si |
| 3. | treštao je |
| množina | |
| 1. | treštali smo |
| 2. | treštali ste |
| 3. | treštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam treštao |
| 2. | bio si treštao |
| 3. | bio je treštao |
| množina | |
| 1. | bili smo treštali |
| 2. | bili ste treštali |
| 3. | bili su treštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | trešti |
| množina | |
| 1. | treštimo |
| 2. | treštite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| trešteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| treštao, treštala, treštalo | |
| treštali, treštale, treštala | |
Definicija
| 1. | proizvoditi prodoran zvuk (kad se što ruši) |
| 2. | odjekivati gromoglasnom bukom [glazba trešti] |
Etimologija
✧ vidi trȅs
