uobražávati
uobražávati (što, se) nesvrš. 〈prez. uobràžāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uobražavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uobražavam |
| 2. | uobražavaš |
| 3. | uobražava |
| množina | |
| 1. | uobražavamo |
| 2. | uobražavate |
| 3. | uobražavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uobražavat ću |
| 2. | uobražavat ćeš |
| 3. | uobražavat će |
| množina | |
| 1. | uobražavat ćemo |
| 2. | uobražavat ćete |
| 3. | uobražavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uobražavah |
| 2. | uobražavaše |
| 3. | uobražavaše |
| množina | |
| 1. | uobražavasmo |
| 2. | uobražavaste |
| 3. | uobražavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uobražavao sam |
| 2. | uobražavao si |
| 3. | uobražavao je |
| množina | |
| 1. | uobražavali smo |
| 2. | uobražavali ste |
| 3. | uobražavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uobražavao |
| 2. | bio si uobražavao |
| 3. | bio je uobražavao |
| množina | |
| 1. | bili smo uobražavali |
| 2. | bili ste uobražavali |
| 3. | bili su uobražavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uobražavaj |
| množina | |
| 1. | uobražavajmo |
| 2. | uobražavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uobražavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uobražavao, uobražavala, uobražavalo | |
| uobražavali, uobražavale, uobražavala | |
Etimologija
✧ vidi uobráziti
