uobráziti
uobráziti (se) svrš. 〈prez. uòbrāzīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. uòbrāžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uobraziti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uobrazim |
| 2. | uobraziš |
| 3. | uobrazi |
| množina | |
| 1. | uobrazimo |
| 2. | uobrazite |
| 3. | uobraze |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uobrazit ću |
| 2. | uobrazit ćeš |
| 3. | uobrazit će |
| množina | |
| 1. | uobrazit ćemo |
| 2. | uobrazit ćete |
| 3. | uobrazit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uobrazih |
| 2. | uobrazi |
| 3. | uobrazi |
| množina | |
| 1. | uobrazismo |
| 2. | uobraziste |
| 3. | uobraziše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uobrazio sam |
| 2. | uobrazio si |
| 3. | uobrazio je |
| množina | |
| 1. | uobrazili smo |
| 2. | uobrazili ste |
| 3. | uobrazili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uobrazio |
| 2. | bio si uobrazio |
| 3. | bio je uobrazio |
| množina | |
| 1. | bili smo uobrazili |
| 2. | bili ste uobrazili |
| 3. | bili su uobrazili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uobrazi |
| množina | |
| 1. | uobrazimo |
| 2. | uobrazite |
| glagolski prilog prošli | |
| uobrazivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uobrazio, uobrazila, uobrazilo | |
| uobrazili, uobrazile, uobrazila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uobražen, uobražena, uobraženo | |
| uobraženi, uobražene, uobražena | |
Definicija
| 1. | (što) maštajući stvoriti predodžbu čega što ne postoji; izmaštati |
| 2. | (se) steći o sebi visoko mišljenje, postati nadmen, ohol |
Etimologija
✧ u- + v. obraz
